O nama

Galerija NEW MOMENT je odavno postala kultno mesto na beogradskoj kulturnoj mapi. Njen stvaralački, novatorski i vizuelni identitet naročito je došao do izražaja u oblastima savremenog dizajna, advertajzinga i komunikacije. Dragan Sakan, vizionar i čovek ideja, osnovao je Galeriju 1995.godine u okviru svoje marketinške agencije New Moment, smelo verujući da advertajzing mora da se preobrati u ARTvertajzing. Ubedjen da su "ideje svuda oko nas" otvorio je Galeriju kao mesto inspiracije. A to što su njegovi kreativni maštari krenuli s novom energijom u značajno proširenje svoje delatnosti u domenu likovne umetnosti pokazuje kako ova Galerija, zahvaljujući inventivnim idejama, dobija karakter savremene institucije koja je u stalnom usponu i u neprestanoj promeni. Polazeći od već realizovanih kreativnih sadržaja i uvek atraktivnih dešavanja, oni žele da se neprestano menjaju i unapređuju, da se suoče sa novim sadržajima i novim projektima.


read more

NEW MOMENT galerija je odavno postala kultno mesto na beogradskoj kulturnoj mapi. Njen stvaralački, novatorski i vizuelni identitet naročito je došao do izražaja u oblastima savremenog dizajna, advertajzinga i komunikacije.

 

Dragan Sakan

 

Dragan Sakan, vizionar i čovek ideja, osnovao je Galeriju 1995.godine u okviru svoje marketinške agencije New Moment, smelo verujući da advertajzing mora da se preobrati u ARTvertajzing. Ubedjen da su "ideje svuda oko nas" otvorio je Galeriju kao mesto inspiracije.
A to što su njegovi kreativni maštari krenuli s novom energijom u značajno proširenje svoje delatnosti u domenu likovne umetnosti pokazuje kako ova Galerija, zahvaljujući inventivnim idejama, dobija karakter savremene institucije koja je u stalnom usponu i u neprestanoj promeni.

 

Polazeći od već realizovanih kreativnih sadržaja i uvek atraktivnih dešavanja, oni žele da se neprestano menjaju i unapređuju, da se suoče sa novim sadržajima i novim projektima.

Srećom, oni ne pripadaju kulturnjacima koje je ophrvala apatija jer su se umorili pre nego što su optrčali krug svojih želja. Želje protagonista ove Galerije pulsiraju neukrotivom imaginacijom i snažnim nadahnućem. Tako je i nastala stalna likovna postavka, koja oživotvoruje zamisao o trajnom prisustvu likovnih dela visokih umetničkih vrednosti. Njihovi autori predstavili bi se izrazitim individualnim talentom i sa rafiniranom osećajnošću. To je novi korak ka prisustvu likovnih čarolija.

Usred trivijalne stvarnosti, niskog ukusa i života u banalnosti, prezentirana dela likovnih umetnika delovaće kao alternative onom stvaralaštvu koje izlazi iz sfere estetskog i izneverava estetske vrednosti. Štaviše, ona ih potvrđuje i uzdiže iznad prizemne umetnosti i pomračenog horizonta stvarnosti.

Stalna postavka je osmišljena da bude mnogo više od konvencionalnog označavanja konstante superiornih likovnih dela koja bi se ustalila u svojoj nepokretnosti i nepromenljivosti. Da ne bi došlo do toga, New Moment galerija bi se stalno unapređivala i uvećavala novim delima sve dok ne dostigne uverljivu i relevantnu celinu. Tako bi se svojom otvorenošću i kritičkom selekcijom omogućilo prisustvo najvrednijih ostvarenja likovne umetnosti, koja bi bila daleko od pomodnosti likovnih trendova. Beogradska kulturna scena na taj način obogatila bi se onim vrednostima koje proizvode uverljiv stvaralački podsticaj i ostvaruju aktivnu komunikaciju.

A likovnjaci kao čarobnjaci i najvitalniji deo osećajnog života grada našli bi mesto sigurnog postojanja i svog smiraja u ovoj Galeriji. Tako bi Beograd dobio u svom središtu magnetično mesto, mogućnost susreta sa umetničkim šapatom slobode kao važnom formom umetničkog postojanja. Namera da se tokom jednogodišnje aktivnosti u Galeriji organizuju najmanje četiri izložbe naših i stranih likovnih umetnika sa originalnim delima, baš kao i objavljivanje monografskih studija markantnih savremenih umetnika trebalo bi shvatiti kao izrazitu nameru da se prate stvaralački poduhvati umetnika i da se obznane istraživački uvidi kao važna građa za analitičko sagledavanje savremenih tendencija u likovnoj umetnosti.

U Krugu ljubitelja Galerije, u njenim prijateljima, savetodavcima, kritičarima i kolekcionarima trebalo bi prepoznati onu toplu struju privrženika umetnosti koji čine sve što je u njihovoj moći da odbrane dostojanstveno prisustvo umetničkih vrednosti kao i stil ljudskog postojanja. Stalne stručne debate mogu podići nivo razumevanja svih vrednosti. A jednogodišnju aukciju od svega deset do dvadeset dela visoke umetničke vrednosti trebalo bi prepoznati, više od svega, kao čin umetničkog uticaja, a ne postizanje lukrativnih efekata.

Svakako, New Moment galerija, bi bila sušta suprotnost onim institucijama koje najčešće tavore daleko od bilo kakvih poslovnih strategija, preduzimačkog duha, pluralističke otvorenosti i novih tehnika komuniciranja.

A ono što je najvažnije, može se očekivati da iz prostora New Moment Galerije neće niko izaći bez unutrašnje promene, bez osećanja lagodne i kreativne ispunjenosti. To je put da se događaji u Galeriji pretvaraju u nezaboravne doživljaje.

Ratko Božović

Postavka

online postavka

Prodaja

U stalnoj prodajnoj postavci Galerije nalaze se vrhunska ostvarenja eminentnih umetnika iz Srbije, regiona i sveta

+381 60 4577 456
gallery@newmoment.com


Otkup

Galerija New Moment kupuje umetnička dela afirmisanih domaćih, regionalnih i svetskih umetnika.

+381 60 4577 456
gallery@newmoment.com


Spisak umetnika čija dela otkupljujemo


Sava Šumanović (1896–1942)
Petar Dobrović (1890–1942)
Ivan Radović (1894–1973)
Ivan Tabaković (1898–1977)

Petar Lubarda (1907–1974)

Olga Jevrić (1922–2014)

Branko Filipović Filo (1924–1997)
Radomir Damnjanović Damnjan (1935)
Borislav Iljovski (1942–2013)

Leonid Šejka (1932–1970)
Miro Glavurtić (1932)
Svetozar Samurović (1928–2001)

Petar Omčikus (1926)
Kosara Bokšan (1925–2009)
Miodrag Đurić Dado (1933–2010)
Ljubodrag Popović Ljuba (1934)
Vladimir Veličković (1935)

Tomislav Kauzlarić (1934–1992)

Radomir Reljić (1938–2006)

Halil Tikveša (1935)
Radovan Kragulj (1935)
Slavoljub Radojčić Caja (1942)
Đorđije Crnčević (1943–2013)
Era Milivojević (1944)

 

Slobodanka Stupar (1947)

Aleksandar Cvetković (1947)

Milija Belić (1954)
Mrđan Bajić (1957)
Saša Pančić (1965)
Dejan Kaluđerović (1972)
Ivan Grubanov (1976)
Petar Mirković (1978)
Marina Marković (1983)

Aktuelno



OTVORENA IZLOŽBA GORDANA NIKOLIĆA

Pročitajte govor koji je otvarajući izložbu održao prof. dr Vladimir Kostić, akademik, predsednik SANU i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

read more

                Kada sam, pre svega iz prijateljstva koje je, iako ne mnogo korišćeno, svakako iskreno, prihvatio poziv Gordana Nikolića da uzmem učešće u otvaranju ove izložbe, naravno da sam se pitao šta je razlog njegove želje da, pored mnogo pozvanijih, to upravo budem ja. Ne verujem da je u pitanju jedno frivolno izbačeno žensko rame i usne diskretno razmazanog karmina jarko crvene boje, taj unekoliko svedeni supstrat urnebesne erotike, niti narandžasta grimasa krika, kao apstrakcija mediteranskog bola ili frenezije, ne znam tačno – tek sumnjam da su te dve slike sa potpisom Gordana Nikolića na zidovima moga stana pravi razlog. Međutim, tek kada vidim druge ozbiljne i ugledne učesnike istog posla, shvatam da sam izabran kao aritmetička sredina laičkih posmatrača slika, one čudne sorte koja slike doživljava želucem, intuitivno, po krajnje pojednostavljenoj dihotomiji: sviđa mi se – ne sviđa mi se, volim – ne volim. Eto meni uloge lakmusa koji treba da pokaže kako će slike Gordana Nikolića prihvatiti neprosvećena većina. Ali dok mi se podsmevate u toj ulozi, dozvolite mi da vas opomenem: vox populi – vox dei!

                Od prvog susreta koji je u Nikolićevom ateljeu upriličio zajednički prijatelj, bila mi je upadljiva njegova gotovo misionarska posvećenost poslu slikanja. Rođen početkom 60-tih godina prošlog veka u Deževi kod Novog Pazara, zloupotrebljavajući neke lične iskaze adolescentnih lutanja i dilema, može se pretpostaviti da je mogao dugotrajno, pa i trajno, da zaluta u slepe ulice provincijske čamotinje, provodeći vreme u staničnim bifeima, posmatrajući u maliganskom dertu tuđe odlaske i tuđe dolaske. Ani, ne! Gordan Nikolić je želeo da postane i postao je slikar; štaviše, postao je učitelj koji druge uči zanatu i onome u čemu, kada je u pitanju umetnost, zanat i talenat nisu dovoljni.

                Gledajući brojne slike, čini mi se da u slikarstvu Gordana Nikolića postoji opsesivnost, poput one kod freskoslikara, u ponavljanju motiva i simbola (haj’te da pomenemo notorne maske), uporno ponavljanje neke primarne neuroze, koju poput samoranjavanja neprekidno produbljuje. Ali iza te slikarske ritualnosti (svesno ne koristim izraz stereotipije), pomalja se još žešća kompulzivnost da se kod svakog ponavljanja izvrši manja ili veća subverzija, onaj slikarski artefakt (ponovo izbegavam izraz višak) koji menja značenje, izraz, pa i celokupnost. I kao da ga tek rezultati tih subverzija privremeno smiruju, do početka sledeće slike. Stoga, slika li to Gordan Nikolić brojne slike ili tek jednu, koju uporno samo uslovno dovršava. Pogledajte samo naslove slika kataloga za izložbu 2001. godine: slika 1405, slika 301, slika 325, slika 303, slika 753 i tako redom iz serija „Glave“ i „Maske“. Gotovo da me strah da pomislim koje brojeve nose slike sa ove izložbe koja je, ako je pratiti Gordana Nikolića, samo ciklus jednog kontinuiteta.

                Na kraju, moja obaveza slučajno izabranog posetioca iz nasumično određenog uzorka mogućih ljubitelja slikarstva jeste da se o ovoj izložbi izjasnim. Moje detaljno i promišljeno pseudoteorijsko određenje je jednostavno: meni se slike Gordana Nikolića veoma sviđaju, i tom zaključku nemam šta više da dodam.

 

Vladimir Kostić

Beograd, 24. 3. 2016.

 





Izložba Gordana Nikolića: SLOJEVI BESKONAČNOSTI

U četvrtak, 24. marta u 19 časova biće svečano otvorena izložba Gordana Nikolića pod nazivom "Slojevi beskonačnosti"

read more

Istaknuti umetnik Gordan Nikolić, redovni profesora Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, 24. marta u 19 časova, u Galeriji New Moment predstaviće svoju samostalnu izložbu pod nazivom „Slojevi beskonačnosti“.

Nakon uspešne prošle godine koju su obeležile brojne autentične postavke, Galerija New Moment će na početku nove sezone ljubitelje umetnosti obradovati izložbom Gordana Nikolića, autora za koga je karakteristično da retko izlaže iako je dobnik brojnih nagrada i vrlo cenjen u stručnim krugovima. Već bi i ova činjenica bila dovoljna da ukaže na značaj nove Nikolićeve samostalne postavke, ali ova izložba je posebna i po tome što su odabrani radovi koji omogućavaju da se stvaralaštvo Gordana Nikolića sagleda iz nove perspektive.

Izbor novijih radova Gordana Nikolića koji će biti prikazani u Galeriji New Moment možda će se poznavaocima njegovog slikarstva, zbog odsustva prepoznatljivih motiva,  ukazati kao znatna promena dosadašnje koncepcijske orijentacije. Nikolić je, naime, u umetničkom kontekstu sopstvene sredine svoj prepoznatljivi autorski profil izgradio kao umetnik figurativnog usmerenja usredsređen ka tematici lica i maske, dok su njegovi noviji radovi uslovno rečeno apstraktni, dakle lišeni navedenih predmetnih obeležja“, ističe prof. Ješa Denegri.

Ovakva selekcija izloženih radova biće prilika da se operativni postupak autora, proces dugotrajnog, slojevitog građenja slike i pitanje završenosti umetničkog dela istaknu u prvi plan i time doprinesu sagledavanju kompleksnog i homogenog Nikolićevog stvaralaštva.

Gordan Nikolić (1951) rođen je u Deževi kod Novog Pazara. Diplomirao je 1982. godine i magistrirao 1985. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Radenka Miševića. Redovni je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na slikarskom odseku, a radio je i kao profesor po pozivu na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju, kao i na drugim umetničkim fakultetima i akademijama. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) i dobitnik brojnih nagrada i priznanja, a dela mu se nalaze u muzejima i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.

Izložbu će otvoriti prof. dr Vladimir Kostić, akademik, predsednik SANU i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a postavka će biti izložena do 24. aprila.

Dobro došli u Galeriju New Moment!



INTERVJU: LAZAR SAKAN,

vlasnik galerije New Moment

New Moment Galerija ima već dugu tradiciju, šta se novo predviđa u daljem radu?

U narednom periodu imamo želju da Galerija dobije svojstva savremene institucije koja će negovati i pomagati umetnost i umetnike, a manje će se zasnivati na komercijalnim efektima. Naravno, i oni će biti u žiži, jer Galerija od nečega mora da se održava, ali to neće biti njen prioritet.

U tom nastojajanju, očekuje se, da imate i neki program koga ćete se pridržavati u radu.

Program je veoma jednostavan. Galerija će imati svoju stalnu Postavku koja će u početku izgledati onako kakve su nam trenutne mogućnosti, ali predviđamo da će se ona menjati i poboljšavati u kvalitetu dok ne dostigne nivo koji želimo. Naglasak je na kvalitetu umetničkih radova i to je osnovna nit koju želimo da održavamo. Stalnu postavku ćemo prikazati u Katalogu, a sve što Galerija raspolaže prikazećemo na On-line sajtu Galerije.

read more

New Moment Galerija ima već dugu tradiciju, šta se novo predviđa u daljem radu?

U narednom periodu imamo želju da Galerija dobije svojstva savremene institucije koja će negovati i pomagati umetnost i umetnike, a manje će se zasnivati na komercijalnim efektima. Naravno, i oni će biti u žiži, jer Galerija od nečega mora da se održava, ali to neće biti njen prioritet.

U tom nastojajanju, očekuje se, da imate i neki program koga ćete se pidržavati u radu.

Program je veoma jednostavan. Galerija će imati svoju stalnu Postavku koja će u početku izgledati onako kakve su nam trenutne mogućnosti, ali predviđamo da će se ona menjati i poboljšavati u kvalitetu dok ne dostigne nivo koji želimo. Naglasak je na kvalitetu umetničkih radova i to je osnovna nit koju želimo da održavamo. Stalnu postavku ćemo prikazati u Katalogu, a sve što Galerija raspolaže prikazećemo na On-line sajtu Galerije.
Tokom godine New Moment Galerija će održati najmanje četiri izložbe savremenih autora iz zemlje i inostranstva i nastojaće da prati tokove savremenih umetničkih tendencija.
Jednom godišnje, možda i dva puta, održaćemo aukcijske prodaje umetničkih radova, ali za razliku od aukcija opšteg tipa na prodaju ćemo izneti samo deset do dvadeset umetničkih radova visokog kvaliteta.

Da li predviđate i neke druge aktivnosti?

Galerija će izdavati i monografske studije pojedinih umetnika koje mi procenjujemo da ih treba prikazati i na taj način. To neće obavezno biti monografije starijih umetnika ili onih koji su umrli, već onih koji su živi i veoma aktuelni.
Galerije će okupiti i određeni broj umetnika, kulturologa i kolekcionara u Klug ljubitelja Galerije. U Njujorku sam posetio jednu Galeriju koja u prostorijama ima samo tri slike ali veoma dug spisak svojih klijenata za koje nabalja najkvalitetnije umetničke radove. To ćemo i mi činiti.

Da li će Galerija procenejivati i otkupljivati umetničke predmete od publike?

Da, otkupljivaće, ali neće vršiti procenu i davati sertifikate, jer smatramo da to treba da čini zvanična državna institucija, a ne privatna Galerija.
Radove koje ćemo otkupljivati zadržavaćemo u stalnoj Postavci, i kako sam rekao, uvećavati kvalitet Postavke. Ali, otkupljivaćemo i radove za naše prijatelje i kolekcionare koji će biti aktivni u našem radu kao savetodavci, predlagači i aktivni izlagači svojih radova.

Na kraju ovog razgovora da vas zapitam kada će New Moment Galerija početi sa radom?

Već pocetkom marta 2015. otpočećemo sa aktivnim otkupom umetničkih radova iz regiona i šire, prvom izložbom, štampanjem Kataloga stalne Postavke, aktiviranjem veb sajta Galerije i On-line Galerije.



Izložba i serijal razgovora: "Gral - Biblioteka čuda"

GRAL Biblioteka čuda i Galerija NEW MOMENT pozivaju vas na PREDIZBORNU ČITALAČKU KONVENCIJU

"BIRANJE POD MORANJE" od 22 – 27. februara 2016. u Galeriji NEW MOMENT u 19h

PRONAĐITE SVOJU KNJIGU • ČITAJTE SVOG PISCA • IMAJTE SVOJE MIŠLJENJE • ŽIVITE SVOJ ŽIVOT!

read more

GRAL Biblioteka čuda i Galerija NEW MOMENT

pozivaju vas na

PREDIZBORNU ČITALAČKU KONVENCIJU

BIRANJE POD MORANJE 

od 22 – 27. februara 2016. u Galeriji NEW MOMENT (Hilandarska 14, Beograd) u 19h

PRONAĐITE SVOJU KNJIGU • ČITAJTE SVOG PISCA • IMAJTE SVOJE MIŠLJENJE • ŽIVITE SVOJ ŽIVOT!

• Rui Zink UGRAĐIVANJE STRAHA  Čedomir Vasić  Sanja Domazet  Zoran Hamović  Iva Kuzmanović

 Žan d’Ormeson OTIĆI ĆU JEDNOG DANA NE REKAVŠI SVE  Ivana Dimić  Anđelka Cvijić  Predrag Šarčević  Danijel Kovač  Lidija Delić

 • Orli Kastel Blum DOLI SITI  Tamara Mitrović • Miroljub Stojanović  Muharem Bazdulj  Nemanja Nikolić

• Lefteris Kuljerakis BEZ KORENA  Vule Žurić  Rade Radovanović  Nemanja Dragaš  Sava Knežević

• Romana Petri SINOVI ISTOGA OCA Ljubica Arsić  Bojana Dimitrijević  Lana Nikolić  Marija Šević

 Dimitri Verhulst ZALUDNOST ŽIVLJENJA  Jelica Novaković Lopušina  Velimir Ćurgus Kazimir  Sonja Todorović • Nina Ivanović

program vode

Dejan Đurović i Ivanka Jelić



NAŠA STALNA POSTAVKA U GALERIJI PORTO MONTENEGRO

Beogradska Galerija New Moment izložiće svoju stalnu postavku u galeriji Zbirke pomorskog nasljeđa, Porto Montenegro, Tivat, od 1. do 21. septembra 2015. godine.

read more

Beogradska Galerija New Moment izložiće svoju stalnu postavku u galeriji Zbirke pomorskog nasljeđa, Porto Montenegro, Tivat, od 1. do 21. septembra 2015. godine.

Posetioci će imati priliku da vide grafike, crteže i slike istaknutih savremenih umetnika svih pravaca koji su stvarali u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka, među kojima su: Erro, Jože Ciuha, Petar Lubarda, Ljuba Popović, Vladimir Veličković, Halil Tikveša, Edo Murtić, Dušan Džamonja, Petar Omčikus, umetnička grupa IRWIN i drugi.



IZLOŽBA MILIJE BELIĆA: 
Na čaju kod Jozefa

– oktobar 2015.

Milija Belić (1954) je istaknuti multimedijalni umetnik i teoretičar umetnosti. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu...

read more

Izložba Milije Belića – oktobar 2015.
NA ČAJU KOD JOZEFA

Milija Belić (1954) je istaknuti multimedijalni umetnik i teoretičar umetnosti. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (1978), a doktorirao iz oblasti estetike i nauka o umetnosti na Sorboni, u Parizu (1994). Njegov umetnički izraz zasnovan je na postulatima konstruktivizma, minimalizma i tzv. „geometrjiske umetnosti“, gde se posredstvom pravih linija i geometrijskih formi teži univerzalnom likovnom jeziku i estetici totalne umetnosti.

Dobitnik je više nagrada i priznanja. Njegova dela nalaze se u Nacionalnoj biblioteci u Parizu, Muzeju Satoru Sato u gradu Tome (Japan), Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Zavodu za kulturu Vojvodine (Novi Sad), kao i u mnogim galerijama i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.

 

Sa Milijom Belićem o prirodi stvaralaštva
razgovor vodio: prof. dr Ljubomir Erić

Mart–april 2015.

Lj. E.: Gospodine Beliću, Vi ste doktorirali estetiku na Sorboni i ujedno ste slikar, vajar i grafičar. Da li Vi zagovarate neku posebnu teoriju o prirodi stvaralaštva, kojih, kako znamo, ima više?

M. B.: Sam doktorat je došao kao neka vrsta kolateralne štete. Naime, nikada mi titula nije bila osnovna motivacija, ni eventualna karijera koja bi mogla iz nje da proistekne. Doktorska teza se praktično sama uobličila godinama pre nego što sam odlučio da je i formalno stavim u administrativne okvire. Pošto u Beogradu, za vreme studija na Fakultetu likovnih umetnosti i neposredno posle toga, nije bilo nikakvog razumevanja za moj teorijski rad, boravak u Parizu i slučajni kontakt sa univerzitetskom sredinom podstakli su me i ohrabrili da nastavim, produbim i privedem kraju rad na tezi koja je već godinama lagano sazrevala, u najvećoj intimi. Dakle, za mene je to bila prilika da iznesem na svetlost dana teoriju stvaralaštva za koju sam, na svoje veliko i prijatno iznenađenje, našao potporu i potvrdu u brojnoj literaturi, pre svega kod francuskih autora, a zatim i na Sorboni, kod univerzitetskih profesora. Sve je počelo, još u studentskim danima, pitanjem o suštini stvaralačkog akta i potrebom da se protumače dešavanja u savremenoj umetnosti, da se sagleda kontekst koji je omogućio revoluciju modernog slikarstva. Želeo sam na taj način da trasiram put i napravim solidnu bazu za svoj budući praktičan rad u slikarstvu, a kasnije i skulpturi. Prihvatio sam stav modernih umetnika o stvaralaštvu kao nastavku prirodnog procesa kreacije, gde umetnik nije više imitator prirodnih oblika, već preuzima ulogu demijurga identifikujući se sa kreativnim silama i principima same prirode. Osnovno geslo modernih umetnika bilo je: Ja ne stvaram po prirodi, ja stvaram kao priroda. Pojava apstraktne umetnosti otvorila je tako širom vrata teoriji arhetipova Karla Gustava Junga o kolektivno nesvesnom, po kojoj svako od nas, već u svom genetskom zapisu, nosi određen broj praslika čije principe i matematičke strukture shvata i prepoznaje samim svojim rođenjem. Jung je čak pretpostavio postojanje krajnjeg arhetipskog nivoa, gde se živa i neživa materija izjednačavaju, nazivajući ga unus mundus. Razvijena intuicija savremenih umetnika pronašla je u ovim praslikama neiscrpan izvor smisla i kreativne potencijalnosti. Ova činjenica objašnjava neverovatnu lakoću u komunikaciji, kada je u pitanju, na primer, geometrijska apstrakcija, njeno razumevanje i prijemčivost svim kulturama i rasama.

Lj. E.: Spomenuli ste geometrijsku apstrakciju. Gde i kako je nastala ideja na kojoj se ona zasniva i da li je ona srž Vašeg umetničkog identiteta?

M. B.: Geometrijska apstrakcija se kao pokret, istorijski gledano, pojavila tačno pre jednog veka, reaktuelizujući neoplatonske ideje, u radovima Pita Mondrijana, holandske grupe De Stijl, Kazimira Meljeviča i ruskih avangardista, pre svega konstruktivista. Otada, ona je u neprekidnom procesu reinkarnacije i metamorfoza, poprimivši svetske okvire i postavši, na izvestan način, simbol i amblem ovog našeg društva visoke racionalnosti i visoke tehnologije. Iako je geometrija, kao odraz ili slika kosmičkog poretka (kosmos uzimamo kao ekvivalent dobro uređenoj celini) i izvor estetskih emocija, prisutna u ljudskim tvorevinama, pre svega u umetnosti, od samog nastanka ljudske civilizacije, tek je u 20. veku sazrela svest o estetsko-filozofskim konotacijama i potencijalnosti koju geometrija kao vrsta metajezika sadrži. Na taj način se sa površinske opne vidljivog, sa privida kojim se vekovima bavila figurativna (prikazivačka) umetnost, prešlo na dublje i postojanije slojeve stvarnosti koji ne zavise toliko od efemernih efekata i koji su bliži principima i suštinskom ustrojstvu samog univerzuma. Ovim je matematika, čiji je geometrija, zapravo, jedan deo, kao najapstraktniji, najegzaktniji i najuniverzalniji jezik prirode, integrisana u estetsku misao, omogućivši da ideja totalne umetnosti, koja podrazumeva fuziju nauke i umetnosti, postane za korak bliža realnosti. Ali, mene je interesovalo da zavirim i iza same matematike i da otkrijem kakve to sile generišu brojeve kao bazu matematičke građevine. Šta je to što je, u ontološkom smislu, starije i od samih brojeva, koji su već za pitagorejce predstavljali suštinu sveta i koji su kao takvi postali baza naše aktuelne numeričke (digitalne) ere. Tako sam došao do pojma ritma, koji u sebi sadrži i objedinjuje dva fundamentalna principa: kretanje i poredak. Ritam je, dakle, poredak kretanja, koji je onda moguće i brojčano izraziti. Ništa u prirodi, ni u umetnosti, ne postoji bez ritma. Mi smo, biološki, organizovani ritmički (disanje, rad srca, hodanje, stanja budnosti i sna), rotacija planeta i galaksija je ritmična, ritam je baza muzičke kompozicije. Ritam je u osnovi, ma koliko to paradoksalno zvučalo, i likovne kompozicije, pre svega preko sistema proporcija, a zatim i preko odnosa drugih likovnih elemenata. Aktuelna definicija univerzuma kao prostorno-vremenskog kontinuuma ukida vreme i prostor kao apsolutne i nezavisne kategorije, tako da je ritam moguće posmatrati ne samo u okviru vremenskih, već takođe i u okviru prostornih fenomena, kako u fizičkom tako i u psihološkom smislu. Oslobađanje ritma u modernoj umetnosti bilo je odlučujuće za emancipaciju savremene likovne misli. Entuzijazam koji je pratio ovu konstataciju i doveo do zasnivanja teorijskih premisa koje sam kasnije pretočio u doktorsku disertaciju svakako je baza i mog trenutnog umetničkog angažmana.

Lj. E.: Divno je što ste spomenuli i ritam. Slažem se da je u čovekovom življenju ritam nešto od neslućeno velike važnosti, ali gde je tu nesvesno, pitao bi Sigmund Frojd, čiji sam ja skromni interpretator?

M. B.: Ritam je baza automatskih procesa, kako bioloških tako i psiholoških. Čitava jedna nova nauka, hronobiologija, bavi se istraživanjem upravo ovakve vrste ritmova, koji su esencijalni za opstanak živog organizma. Samim svojim automatizmom, biološki ritmovi spadaju u kategoriju nesvesnog i imaju odlučujuću ulogu u prepoznavanju, identifikovanju i generisanju umetničkih formi. Lajbnic je čak išao dotle da ustvrdi kako je muzika zapravo nesvesna matematika. Frojdova istraživanja su nesumnjivo dala značajan doprinos objašnjenju ljudskog ponašanja i njegovih izvornih motivacija. Ja sam se, međutim, oduvek pitao postoji li duhovna sfera u kojoj je moguće, na izvestan način, prevazići ovaj „ljudski faktor“, osloboditi se ega u klasičnom zapadnjačkom smislu i postići jedinstvo sa prirodom, sa univerzumom, na način kako je to preporučivala tradicionalna istočnjačka filozofija. Ovakve aspiracije su donekle bile i u osnovi Mondrijanovog pristupa umetnosti i njegovog novog plasticizma.

Lj. E.: Pa da li ste u tome uspeli? Ili Vas sputava ili podstiče to što ste imali oca kakvog ste imali i majku kakvu ste imali, pa i emocionalni razvoj kakav ste imali? Zapravo, da li Vi smatrate da postoji neka naslednost u domenu stvaralačkih potencijala?

M. B.: Upravo je ovo pitanje koje mi se nametalo tokom mladosti. Može li čovek snagom sopstvene volje da prevaziđe ljudski usud, ograničenja koja su mu data bilo genetski (ne računajući, naravno, patološke slučajeve), bilo socijalnim statusom, bilo kulturnim nasleđem? Ili je već možda samo ovo pitanje rezultat genetski predodređenog psihološkog profila? U svakom slučaju, mislim da je individualna volja odlučujuća na putu prevazilaženja prepreka, na putu samoobrazovanja i određivanja životnih ciljeva. Da je samo genetika u pitanju, svi potomci velikih umetnika bili bi i sami veliki umetnici, što nikako nije slučaj. Predispozicije, i ako postoje, svakako nisu dovoljne. Što se mog sopstvenog razvoja tiče, mogu reći da sam odrastao u emocionalno stabilnom okruženju, u porodici otvorenih i širokih nazora. Prvi stvaralački podsticaji došli su već u ranom detinjstvu sa očeve strane, koji se i sam, amaterski, bavio pisanjem. Dakle, moji prvi stvaralački impulsi, najpre u domenu pisanja, zatim i crtanja, naišli su na odobravanje i podršku već u samoj porodici, posle toga u školskoj sredini i dalje, objavljivanjem pisanih radova i crteža u dečjim časopisima, dobijanjem nagrada na raznim konkursima koje su ovi časopisi organizovali. Ovo su bili prvi koraci na putu umetnosti koji mi se, tako, dosta rano ukazao kao put smisla.

Lj. E.: I pitanje za kraj. Kako Vi vidite dalji razvoj likovne umetnosti, pre svega slikarstva i vajarstva? Svedoci smo velikih promena i postojanja više pristupa, živa su osporavanja, nadmetanja i borba za poziciju nosilaca novina, gde nas to sve vodi?

M. B. : Istina je da je naše vreme prilično turbulentno u kreativnom smislu. Na sceni su najrazličitije tendencije i pristupi umetnosti kao posledica permanentne emancipacije, kako estetske, tako i društvene svesti. Granice između različitih disciplina se brišu, ne samo likovnih i ne samo umetničkih. Gotovo da nema više razlike u percepciji slike i percepciji kreativne fotografije. Skulptura se programira na kompjuteru i štampa u tri dimenzije, ili se prikazuje kao hologramska slika. Iluzija zamenjuje realnost. Virtuelna stvarnost postaje sve više alternativa fizičkoj stvarnosti. Dela su sve češće efemerna, u vidu ambijentalnih instalacija. Likovna umetnost se fuzioniše sa muzikom, scenskim umetnostima, baletom. Vreme i pokret postaju aktivni činioci likovnog dela. Sama svetlost se oblikuje i upotrebljava kao umetnički materijal. Ne postoje više nikakvi tabui. Ne samo da su sve češći interdisciplinarni projekti u umetnosti, ne samo da je sve više dela koja nije moguće jednostavno svrstati ni u slikarstvo ni u vajarstvo, već i sama nauka počinje da se integriše u domen umetnosti kao predmet estetske kontemplacije. Naučni principi postaju tako sastavni deo umetničke konstrukcije. Svakako da u ovome imaju udela i nove tehnologije, novi mediji, kao i novi načini komunikacije na planetarnom nivou, pa samim tim i promena perspektive i shvatanja prostornih i vremenskih dimenzija, distanci. Sve se ovo savršeno uklapa u duh našeg vremena i nudi potencijal iz kojeg može da se izrodi nešto veličanstveno. Ali, ako s jedne strane konstatujemo sve veću kompleksnost u pristupu umetnosti, s druge strane možemo da konstatujemo opuštenost na emocionalnom nivou, duh igre koji sve više preovladava u aktuelnoj umetnosti, izvesnu infantilnost na koju aktuelni umetnici dobrovoljno pristaju. Ludički pristup umetnosti nudi danas jednu novu vrstu optimizma, jednu novu vrstu vedrine koja tako, sve više, postaje izraz i amblem humanizma 21. veka.



ERA MILIVOJEVIĆ:

Nepokretne slike (Still Images)

U četvrtak, 11. juna 2015. godine u Galeriji New Moment otvorena je izložba Ere Milivojevića pod nazivom Nepokretne slike (Still Images).

read more

Era Milivojević: Nepokretne slike

U četvrtak, 11. juna 2015. u 20 časova, u Galeriji New Moment otvorena je izložba fotografija Ere Milivojevića, pod nazivom Nepokretne slike (Slike Beograda).

Era Milivojević, pionir konceptualizma na našim prostorima, predstaviće svoje viđenje Beograda i Beograđana kroz svojevrsnu fotoinstalaciju sačinjenu od preko 1.000 fotografija nastalih u prestonici tokom poslednjih nekoliko godina.

„Svaka slika Beograda jeste jedan zabeležen trenutak, a ostalo je stvar njihovog spajanja, odnosno mapiranja: gledajući fotografije možemo se samo prošetati gradom, ali ovakva fotoinstalacija, koju nazivam i fotofilm, pruža mnogo više mogućnosti za interpretaciju ovih prizora. Svaka fotografija je samo početak, samo okidač, kapisla, a iz svakog od ovih fotohijeroglifa može se napraviti cela priča. Povezivanjem prizora na različite načine možemo ispričati bezbroj priča“, kaže Milivojević.

Tokom izložbe biće prikazan i fotovideo, video-instalacija kojom Milivojević, majstor performansa, duhovito smešta osnovnu postavku u novi kontekst, preispitujući mogućnosti njene recepcije i tumačenja.

Slobodan Era Milivojević (1944) je jedan od začetnika konceptualnog pristupa umetnosti kod nas. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Stojana Ćelića, a sedamdesetih godina prošlog veka izdvojio se kao glavni protagonista nove umetničke prakse, tražeći svoj izraz u raznorodnim disciplinama kao što su performans, slika, kolaž, foto i video instalacije. Ostvario je veliki broj izložbi i performansa u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada i priznanja, a njegova dela nalaze se u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Muzeju grada Beograda i drugima, kao i u mnogim privatnim kolekcijama.

Izložba će biti otvorena do 30. juna.



Kontakt

Hilandarska 14, 11000 Belgrade
+381 11 322 99 92
+381 60 4577 456
gallery@newmoment.com