Petar Lubarda
PETAR LUBARDA (Ljubotinj, 1907 – Beograd, 1974) bio je jedan od najvećih crnogorskih i jugoslovenskih slikara XX veka, koji je radio i kao profesor na Likovnoj akademiji u Beogradu, nakon čega otvara Umjetničku školu na Cetinju u kojoj je jedno vreme bio predavač i direktor. Bio je član SANU i JAZU.
Slikao je pre svega prirodu i čoveka u pretežno tamnoj, tonski osetljivo nijansiranoj gami, ali i mrtvu prirodu i kompoziciju.
Jedna od najomiljenijih tema njegovog slikarstva je Kosovski boj, koji je uradio na raznim formatima u više desetina verzija.
Kao đak završnog razreda gimnazije, 1925. priređuje prvu samostalnu izložbu. Iste godine se upisuje na Umetničku školu u Beogradu, gde su mu profesori bili Ilija Šobajić, Ljuba Ivanović i Beta Vukanović. Međutim, nakon nekoliko meseci prekida školovanje i 1926. odlazi u Pariz, gde upisuje na Académie des Beaux Arts, ali zbog loše finansijske situacije i nezadovoljstva, odustaje.
Dobio je mnoge nagrade, među kojima je i Nacionalna nagrada Gugenhajm, Njujork (1956), Grand Prix na svetskoj izložbi, Pariz (1937). Godine 1997., ustanovljeno je najveće priznanje „Petar Lubarda“ koje se dodeljuje za likovnu umetnost u Crnoj Gori.
Pred smrt ostavio je pismo u SANU da na svakom budućem katalogu njegovih izložbi obavezno piše da je po narodnosti Srbin.